Egipćani su pokojnicima ostavljali hranu u grobovima, tako da se danas o
njihovoj ishrani puno zna ali i zahvaljujući istraživanjima drevnih grobnica.
Hleb, urme i beli luk su se zbog tople i suve klime očuvali i do danas.
Meso mnogim Egipćanima u to vreme nije bilo dostupno, ako se jede samo meso,
ono je obično na žaru kao kebab, pečeno ili punjeno pirinčem koji se uvozio iz
Persije. Dakle, u zavisnosti od porodičnog budžeta, meso se konzumiralo jednom
ili dva puta nedeljno, a možda samo jednom ili dva puta mesečno.
U običnim porodicama kuvanje je bilo posao domaćice, ali veća i bogatija
domaćinstva zapošljavala su poslugu za rad u kuhinji, kao i kuvara, najčešće
muškarca, koji je pripremao hranu. Egipćani su kuvali nad otvorenom vatrom,
ali su imali i peći, pa su hranu kuvali, pekli ili pržili. Za pripremanje
hrane koristili su činije, ćupove i lonce. Posuđe je uglavnom bilo izrađeno od
gline, dok su samo najbogatiji koristili ono izradeno od bronze i srebra.
Poznavali su i druge kuhinjske alatke koje i danas koristimo u kuhinji kao što
su tučak, avan i sito.
Ishrana u bogataškim kućama bila je veoma raznovrsna, dok su siromašni jeli
uglavnom ono što su mogli uzgajati na svojim okućnicama - povrće, voće,
živinu, kao i ribu kojom je Nil obilovao. Od povrća su koristili okru, zelenu
salatu, celer, kupus, repu, sočivo, grašak, leblebiju, bob i druge mahunarke.
Naročito su voleli praziluk, crni i beli luk, zbog jakog ukusa, a takođe su
poznavali i njihova lekovita svojstva. Povrće se često služilo uz dodatak ulja
i sirćeta, a upotrebljavalo se i sirovo kao na primer celer.
Jedna od najneobičnijih namirnica koju je konzumirao siromašniji sloj
stanovništva bio je lotos koji je rastao u barama nakon poplava. Egipćani su
brali lotos, sušili stabiljke na suncu, ljuštili do korena i pekli umotane u
lišće palme ili lokvanja. Ukoliko se kuvao tada bi se jednostavno potopao u
vodi i ostavio da odstoji, a zatim se dodavao u kuvana ili pržena jela, u
supe, čorbe itd.
Koren lotosovog cveta je bio simbol čistoće iako se raste u blatnjavim
uslovima. Ima kukavičast izgled i male rupe duž celog dela, koja kad je
očišćena, otkriva najsloženije rešetke. Ima delikatesan i slatki ukus zajedno
sa hrskavom teksturom. Odličan je kada se služi sirov u salati. Ukoliko je
kuvana, zadržava većinu svojih hranljivih materija i ima odličan ukus.
Cvet lotosa cveta u zoru, a navečer se cvet zatvara. Rano ujutro, cvet je
svetlo ružičaste boje, u podne se mogu razlikovati nijanse na cvetu od bele do
ružičaste. Najbolje je brati cvetove lotosa u zoru kako bi ih koristili u
medicini ili za jelo. Lotos i rizomi su vrlo bogati vitaminom C, šećerom,
mastima i skrobom.
Egipćani su verovali da je lotosov cvet dao život Egiptu i da je to mesto gde
je nastao svemir. Na početku sveta, u tamnim vodama, lotosov cvet je plutao sa
zatvorenim laticama. Latice su se otvorile i iz cveta se uzdigao Ra, bog
sunca, stvarajući svet. Uveče sunce bi se vraćalo u lotosov cvet da spava, da
bi se uzdiglo sledećeg dana, lotos je simbolizovao i vaskrsenje boga Ozirisa,
što je sasvim razumljivo, lotosov cvet se u sumrak zatvara da bi se sutradan,
sa prvim zracima Sunca ponovo otvarao. Oziris je na crtežima prikazan kako
sedi na lotosovom listu, a bog svetla, Horus, prikazan je na samom cvetu. To u
stvari prikazuje vezu između cveta i sunca, koje se, poput cveta lotosa otvara
ujutro, a navečer tone u vodu. Lotosi propadaju porodici Nymphaceae i rodu
Nymphaea. Beli egipatski lotos, N.lotus, je pravi lotos iz egipatske
mitologije.
Vezavši lotos s plodnošću Egipćani su stvorili izreku: "Na vodi ima mnogo
lotosa, biće velika plodnost."
Ovo jelo se pravilo na sledeći način:
Sastojci:
100 g sušenog korena lotosa, narezan na kolutove
list palme ili par listova lokvanja
Priprema:
Potopite suvo korenje lotosa u vodi da odstoji oko deset minuta, da nabubre.
Zatim ih ocedite i osušite. Sušeno korenje umotajte u list palme ili lokvanja
i pecite na otvorenoj vatri ili roštilju. List palme ili lokvanja sprečava da
korenje lotosa izgori ili prepeče i pocrni.
Ukoliko se korenje lotosa dodaje u kuvana jela procedura je ista, znači prvo
potopiti suvo korenje lotosa u vodi da odstoji oko deset minuta, da nabubre.
Zatim ih ocediti i osušiti i dodati u jelo u toku kuvanja.
Lotos je u Egiptu bio simbol sunca, plodnosti i prosperiteta, bio je
personifikacija lepote, uskrsnuća i božanske moći. Bog sunca Ra pojavio se iz
lotosovog cveta, otkriven na glatkoj površini praiskonske vode. Faraoni,
oponašajući bogove na zemlji, svuda su koristili lotos od ukrašavanja kipova
bogova pa do kovanog novca, slike lotosovog cveta krasile su i zidove
unutrašnjosti piramida kao i stubove arhitektonskih građevina.
Kao simbol prosperiteta i plodnosti, lotos je bio atribut boga vegetacije
Memfis Nefertum, koji je prikazan kao mladić sa glavom u obliku lotosovog
cveta. U "Piramidnim tekstovima" on se naziva "Raov lotosov nos". Svako jutro
bog Nefertum izlazi iz lotosa i svake večeri tone u vodu svetog jezera. Lotos
je bio povezan s vrhovnom moći, lotos je bio simbol Gornjeg Egipta, a žezlo
egipatskih faraona napravljeno je u obliku lotosovog cveta na dugom stablu.
Lotos je simbolizovao obnovu vitalnih sila i povratak mladih, jer prema
mišljenju Egipćana, stari bog umire kako bi se ponovno rodio mlad. Slika
pokojnika koji drži cvet lotosa govori o uskrsnuću mrtvih, o buđenju na
duhovnoj osnovi.
Simbolika lotosa bila je povezana sa stvaranjem, rađanjem i suncem kao izvorom
života. Ovaj cvet se uzdizao iz dubina primarnih voda i Bog sunca Ra je rođen
iz lotosa. Izlazeće Sunce je takođe često predstavljano u obliku planine, koja
se uzdiže iz lotosa, personifikujući svemir. Lotosov cvet je služio kao
prestolje Ozirisa, Izide i Neftija.
Iz Egipta, simbolika lotosa prodire i do grčko-rimske kulture gde je smatrana
biljkom posvećenom Heri i Afroditi. U zlatnom brodu u obliku lotosa, grčki
junak Herkules je napravio jedno od svojih putovanja. Prema grčkoj mitologiji,
onaj koji pojede cveće lotosa nikada neće hteti raskinuti sa rodnim mestom
ovog cveta. Čarobno svojstvo da se oduzme sećanje pripisuje se lotosu prema
njegovom imenu izvedenog iz grčkog korena "lat", koji označava "zaborav",
nazivali su je i "šiljata biljka", zato što ima učinak kao sedativ, a opet
povećava svest. I Homer je pričao o lotofagima, ljudima koji su pojeli cvet
lotosa i zaboravili svoj prošli život. Lotofagi su odbili napustiti Libiju,
zemlju u kojoj cvetaju čarobni lotosi. Navodno, pri konzumiranju cveta lotosa,
svi osećaji će biti pojačani, a u isto vreme će osoba osećati mir i spokoj, za
to svojstvo cveta lotosa su mnogo ranije znali i sveštenici Egipta koji su
upotrebljavali lotosov cvet u medicinske svrhe i pri izvođenju duhovnih
obreda. Cvet sadrži u sebi DMT, koji u ljudskom telu pokreće lagani
psihoaktivni efekt, koji u svest donosi "božansku" suštinu odnosno osećaj
transa i euforije.
U grčkoj mitologiji nimfa Notis (Lotida), bežeći od Priapa se pretvorila u
stablo lotosa. Grci su mu pripisivali afrodizijačka dejstva, ali je bio i
simbol neuzvraćene i platonske ljubavi.
Botaničar Teofrastus je napisao: "Egipćani su stavili lotosove glave u hrpe,
gde trunu, dok se njihove spoljne školjke ne sruše, nakon čega se seme opere u
reci, osuši i razbije, a proizvedeno brašno peče."
Stari Rimljani stvorili su legendu o prekrasnoj nimfi Lotis, koja se
pretvorila u lotosov cvet.
Po drugoj legendi kako je nastao lotos se kaže da je jedna lepa vila živela u
vodi jednog jezera. Jednoga dana, videla je Sunce na površini vode i odmah se
zaljubila ali se pred svetlošću Sunca koja je blistala na površini osetila
nedostojnom te lepote i spustila se na dno jezera koje je čuvalo mnogo blaga
kako bi se ulepšala i vratila na površinu da se pokaže Suncu. Napunila je ruke
zlatom i biserima, ali svi njeni napori da ispliva na površinu i pokaže se
Suncu su bili bez uspeha jer ju je zlato vuklo na dno. Na kraju je potonula u
mulj, na površini su samo ostale njene ruke pune zlata i bisera, od njih je
nastao lotos, a od njene ljubavi prema Suncu listovi u obliku srca. Svakoga
jutra, cvet lotosa se otvara da pokaže ljubav Suncu a u smiraj dana, kada
Sunce zađe, cvet se zatvara i čuva ljubav do sledećeg svanuća.
I još nešto što je interesantno, a vezano za lotos. Ime Suzana u Egiptu ima
značenje lotosov cvet. Prvi put je zabeleženo za vreme vladavine 11-te.
dinastije ili 2 hiljade godina pre nove ere. Biblijsko ime za lotosov cvet je
Šošana.
Нема коментара:
Постави коментар