Hleb se služio na Kaš-de, banket koji se organizovao u čast sumerske boginje Inane, kao i na sumerskoj proslavi ki-a-nag koji se održavala u gradu Garšani u čast bogova i koje je zapisano na glinenim tablicama koje datiraju iz perioda 2031 - 2024 g. p. n. e. tokom perioda vladavine treće dinastije Ur.
Sastojci:
250 g pšeničnog brašna
250 g ječmenog brašna
200 g sitno seckanih suvih urmi, bez koštica
100 g suvog grožđa
100 g ovčijeg sira
100 g otopljenog maslaca
250 ml vode
100 ml susamovog ulja
Pomešati sve sastojke, zamesiti testo i oblikovati u loptu. Pokriti testo krpom i pustiti da odstoji preko noći. Sledećeg dana ispecite hleb.
An, sumerski muški bog neba, zagospodario je nebom i odatle krenuo u osvajanje zemlje. Zatim se uzdiže drugi bog, En-lil, koji preko En-Kia deli uloge raznim božanstvima. Ženska božanstva dobivaju udeo u vlasti, ali mnogo manji nego muška. Međutim, jedna ženska boginja, Anova praunuka postaje Nin-anna, gospodarica neba. Sumerska boginja Inana je boginja ljubavi, lepote, seksualne požude, plodnosti, ali i znanja, mudrosti, rata i borbe. Poznata je i kao čuvar kosmičkih zakona, koje je, sudeći po mitu, ukrala od svog oca Enkija. Inana je jedna od retkih ženskih figura u sumerskoj mitologiji koja se sastoji od pretežno muških bogova. Boginja Inana je u semitskom razdoblju Vavilona i u Asiriji bila poznata i kao boginja-ratnica. U Asiriji su je povezivali sa samim nacionalnim božanstvom Asurom, a u kraljevskim natpisima se slavi kao "savršeno hrabra" ratnička boginja. Inana je kod Akađana poznata kao Ištar, ali su oni svoju boginju poistovetili sa Inanom prilikom prihvatanja sumerske kulture. Pošto je, između ostalog, i boginja plodnosti, prikazivana je sa širokim kukovima. Često je prikazivana bogato ukrašena nakitom kao i sa oštricom koplja kao amblemom. U mesopotamijskoj kulturi je redovno prikazivana sa lavom, koji joj je bio kultna zivotinja.
Suvo grožđe se proizvodi još od antičkog vremena i može se jesti sirovo, koristiti u kuvanju i za vrenje. Potiče od francuske reči raisin, koja potiče od latinske reči racemus, što u grubom prevodu znači "gomila grožđa". Suvo grožđe sadrži i do 72% šećera (fruktoza i glukoza). Sadrže 3% proteina i 3,7%-6,8% vlakna. Suvo grožđe, isto kao i nektarina i suve šljive, sadrži dosta antioksidanta, ali imaju manje Vitamina C od običnog, svežeg grožđa. Sadrže vrlo malo natrijuma i nemaju holesterola. Korisno je kod oboljenja creva i bubrega, kao i kod oboljenja mokraćne bešike. Suvo grožđe dobro pročišćava i pomaže kod oboljenja žuči. sadrži polifenole i fitonutritijente koji imaju snažno antioksidantsko delovanje i koji štite oči od degenerativnih promena, makularne degeneracije i katarakte, ali i sprečavaju slabljenje vida. Pored toga, suvo grožđe u svom sastavu ima veliku količinu vitamina A, beta-akrotena i akrotenoida, koji, takođe, igraju važnu ulogu u očuvanju očiju. Pokazalo se da oleanska kiselina iz suvog grožđa suzbija rast bakterija odgovornih za nastanak karijesa i bolesti desni pre svega zato što obiluju fruktozom i glukozom, a ne saharozom koja je glavni krivac za obolenja usne duplje. Suvo grožđe podstiče apsorpciju vitamina i minerala iz ostalih namirnica koje se unose tokom dana i time doprinose jačanju imunog sistema.
Pročitajte više >> << Vratite nazad
Нема коментара:
Постави коментар