Antička kuhinja: Ninda-gug - Slatki hleb

Akadski se zvao Kukku.

Hleb se služio na Kaš-de, banket koji se organizovao u čast sumerske boginje Inane.

Sastojci:
400 g pšeničnog brašna
200 g sitno seckanih suvih urmi, bez koštica
200 ml vode
50 ml susamovog ulja

Priprema:
Pomešati sve sastojke, zamesiti testo i oblikovati u loptu. Pokriti testo krpom i pustiti da odstoji preko noći. Sledećeg dana testo razvuću u deblji disk ili pogaču i ispeći hleb.

An, sumerski muški bog neba, zagospodario je nebom i odatle krenuo u osvajanje zemlje. Zatim se uzdiže drugi bog, En-lil, koji preko En-Kia deli uloge raznim božanstvima. Ženska božanstva dobivaju udeo u vlasti, ali mnogo manji nego muška. Međutim, jedna ženska boginja, Anova praunuka postaje Nin-anna, gospodarica neba. Sumerska boginja Inana je boginja ljubavi, lepote, seksualne požude, plodnosti, ali i znanja, mudrosti, rata i borbe. Poznata je i kao čuvar kosmičkih zakona, koje je, sudeći po mitu, ukrala od svog oca Enkija. Inana je jedna od retkih ženskih figura u sumerskoj mitologiji koja se sastoji od pretežno muških bogova. Boginja Inana je u semitskom razdoblju Vavilona i u Asiriji bila poznata i kao boginja-ratnica. U Asiriji su je povezivali sa samim nacionalnim božanstvom Asurom, a u kraljevskim natpisima se slavi kao "savršeno hrabra" ratnička boginja. Inana je kod Akađana poznata kao Ištar, ali su oni svoju boginju poistovetili sa Inanom prilikom prihvatanja sumerske kulture. Pošto je, između ostalog, i boginja plodnosti, prikazivana je sa širokim kukovima. Često je prikazivana bogato ukrašena nakitom kao i sa oštricom koplja kao amblemom. U mesopotamijskoj kulturi je redovno prikazivana sa lavom, koji joj je bio kultna zivotinja.

Urma ili datula (lat. - Phoenix dactylifera) jeste plod palme Phoenix dactylifera, koja pripada porodici Arecaceae. Uzgaja se isključivo zbog svojih jestivih plodova. Pošto ima dugu istoriju kultivacije, njeno poreklo je nepoznato. Pretpostavlja se da potiče iz oaza severne Afrike, a moguće i jugozapadne Azije. Traži potpuno otvorene i osunčane položaje. Zemljište ne bira, a u suvoj klimi može podneti niske temperature -10 do -15 °C. Urme su bogate obiljem hranjivih materija i odličan su izvor kalijuma, magnezijuma, mangana, gvožđa i fosfora. Takođe je značajno i prisustvo minerala u tragovima: bora, bakra, selena i cinka. Urme imaju kalorijsku vrednost od 282 kcal/100 g, što znači da spadaju u najkaloričnije voće. Suvi plodovi sadrže 70% šećera. Masti gotovo da i nema, kao ni belančevina. Na vodu otpada oko 20%. Od vitamina urme sadrže gotovo isključivo kompleks B vitamina. Urme se mogu konzumirati sveže ili suve.





U Arapskom svetu postoji bezbroj upotreba za urme: od slatkiša, dodatka jelima, pudinga, dodatka hlebu, namaza, sirupa, sirćeta i bezalkoholnih pića. Kada se muslimanski post Ramazan završi, obično se prvo jedu urme. U prošlosti su ih zvali "hleb pustinje". Postoji stotine različitih vrsta urmi, kažu da su najbolje i najskuplje urme iz Medine - cena za kilogram je od 20 do 40 evra. Lako se vare, smanjuju osećaj gladi, imaju vitamin A i B6, folnu kiselinu, kalcijum, gvožđe, bakar i magnezijum. Urme jačaju telo, smanjuju holesterol u krvi, regulišu probavu, štite stomak od parazita i bakterija. Ovo jedinstveno voće je bogat izvor antioksidanata, koji su vrlo važni za zaštitu od srčanih oboljenja, kancera i starenja. Urme su bogate i prirodnim šećerom. Kao i drugo voće, treba ih jesti na prazan stomak da bi se najbolje iskoristili hranljivi sastojci. Ne treba ih jesti u velikim količinama jer goje. Jedna urma ima više od 20 kalorija.


Pročitajte više >>                                                               << Vratite nazad