Veoma je teško definisati tačan period u istoriji kada su ljudi počeli da
konzumiraju kajganu ili omlet. Generalno, ljudi jaja jedu već hiljadama
godina, postoje pisani podaci da su ih konzumirali i pre 5000 godina. Egipćani
su jeli nojeva jaja, a pripremali su ih na vatri, dok su Rimljani jeli pržena
jaja, ali su ih konzimirali sa medom i to je bio desert, Persijanci su prvi
počeli da dodaju mleko i začine. Omlet ili kajgana je bio sastavni deo
ishrane u svakoj kulturi tadašnjeg poznatog sveta. Persijanci, Rimljani i
Egipćani su imali vlasitiu varijaciju na temu omleta pa čak i drevni Kinezi i
Japanci. Čini se da su ljudi na različitim meridijanima otkrili da umućena ili
samo izlivena jaja u zagrejanu posudu da bi se ispekla, zajedno sa ostalim
sastojcima predstavlja odličan izbor za jelo. Ovu vrstu jela je konzumirao
isključivo najsiromašniji sloj društva. Veoma je jednostavna za pripremu i svi
sastojci su bili u svakodnevnoj upotrebi koji su postojali u domaćinstvu ili
su se veoma lako mogli naći na tržnicama po veoma niskoj ceni. Kroz veći deo
antičkog doba jela od jaja ili povrća se smatrala hranom siromašnog sloja
stanovništva. Obični ljudi nisu mogli sebi da priušte meso, a jela od jaja ili
povrća su bila odlična zamena za vitamine, belančevine i proteine.
Persijska kuhinja se ogleda u veštini kombinovanja začina različitih ukusa
i mirisa kao i u kombinaciji kontrastnih ukusa, slatko-kiselo ili
blago-začinjeno. Najpoznatiji začin persijske kuhinje je menta, šafran,
zatim slede esencije limuna i narandže, jestivo cveće kao što su narandžin
cvet, geranijum i latice ruža, tu možemo još da ubrojimo i kurkumu, kumin,
kim, kiml ili kamoun koji se dodaje gulašima, sosevima i supama.
Persijanci su delili hranu na dve kategorije: sard i garm. Sard, odnosno
"hladno" označava manje kaloričnu hranu, a garm, odnosno "vruće" označava
visoko kaloričnu hranu. Drugim rečima, neka jela treba jesti leti jer
stvaraju efekt hlađenja, a neka zimi jer stvaraju efekt grejanja.
Mnogi recepti su ostali skoro ne promenjeni do danas.
Omlet s urmama jede se sa hlebom, za doručak ili užinu i konzumirao se
skoro svakodnevno i pravio se na sledeći način:
Sastojci:
3 velike kašike maslaca
250 g urmi bez koštica
6 umućenih jaja
1/2 kašičice soli
Priprema:
U tiganju rastopite maslac, smanjite vatru na minimum i dodajte urme. Pržite
5 minuta, dok urme ne zamirišu. Ravnomerno ih rasporedite po tiganju i
dodajte umućena i posoljena jaja. Poklopite i pržite još 3-5 minuta.
Persijanci su imali snažan osećaj pripadnosti zajednici i nacionalne svesti
tako da se to odrazilo i na način obedovanja. Mnogi obroci su bili javni i
od društvenog značaja. Dužnost svakog stanovnika je da sledi čuvenu
persijsku izreku: "Mehman habib-e hodast",što znači "Gost je Bogu
prijatelj". Kada gost, očekivan ili ne, uđe u persijski dom, prema njemu se
postupa s najvećom ljubaznošću i gostoljubivošću. Koliko god skromne prihode
imali, domaćini gostima nude najbolju hranu i smeštaj.
Bili su vešti u prehrambenoj trgovini ali i modernizaciju prehrambene
industrije tog doba. Persijska kuhinja je prva koja je u ishranu uvela
šećer, tako da su već 600-te g. p. n. e. poznavali metod kristalizacije
šećera iz šećerne trske.
Stari Grci veštinu kuvanja su naučili od persijanaca, a od Grka su je
preuzeli Rimljani. Iz istorije Persije poznato je da u toj zemlji u 6 veku
p. n. e. postoje ljudi koji se bave kuvanjem kao zanimanjem. Radeći kao
kuvari uspeli su da dosegnu vrhunac umeća u kulinarstvu.
Нема коментара:
Постави коментар