Ova vrsta hleba je nastala da bi se podmirila potreba persijske armije za
osnovnom životnom namirnicom, hlebom. Svaki vojnik je bio dužan da sa sobom
nosi kesicu sa kamenjem i na pauzi tokom marša ili logorovanja bi svaki
vojnik stavljajući svoje kamenčiće na gomilu doprineo kolektivnom pečenju
hleba ili bi se u slučaju neposredne borbe hleb pekao na metalnim štitovima
vojnika. Na persijskom sangak znači mali kamen jer se hleb peče na
podlozi od sitnog rečnog kamenja. Hleb se pravio mešavinom ječmenog i
pšeničnog brašna ili samo od pšeničnog brašna.
Hleb se na Persijskom jeziku nazivao Naan, to ime za hleb je i danas u
upotrebi u Iranu. Naan je kvasna pečena pogača ili somun koji se nalazio u
kuhinjama Mesopotamije, Egipta i Persijskog carstva.
Persijski hleb naan potiče iz Mesopotamije i tamo se zvao ninda, a u
drevnom Egiptu se zvao aiš, naan nema nikakav poseban značaj, jer je
generička reč za bilo koju vrstu hleba. Reč naan je možda nastala od reči
koja označava hleb pečen na vrućem šljunku u drevnoj Persiji.
Uzgajanje žitarica je počelo u Mesopotamiji pre devet hiljada godina, a
kasnije se to nastavilo i u Persiji koja je bukvalno i bila naslednica koja
je nastala na temeljima Mesopotamije nakon njenog kraha. Najranije žitarice
su se ručno mlele na stenama, to bi rezultiralo stvaranjem grubog hleba od
celog lomljenog zrna. Mesopotamci su ovaj proces oplemenili oko 800. godine
pre nove ere, koristeći dva ravna, kružna kamena, naslagana jedan na drugi
da bi se mlelo zrno, ovakav modernizovan proces mlevenja zrna je nastavljen
u Persijskom carstvu.
Hleb je bio važan u životima drevnih Persijanaca i smatrali su ga izvorom
života. Običan narod se hranio hlebom od ječma, dok se viši sloj društva
hranio hlebom od pšenice, koji se pekao tako što se testo zalepilo na
unutrasnju stranu peći na zid. Domaćica je morala tačno da zna kada je hleb
dovoljno pečen i kada će se odvojiti od zida, da bi ga na vreme skinula da
ne padne u pepeo. Testo su ravnavali na okrugloj ploči za pečenje, a hleb se
pekao u zatvorenim pećima u obliku kupole. U ovim pećima, toplota je
kružila, a temperatura je bila ravnomerno raspoređena. Hleb se pekao
ravnomerno, bio je ukusniji, a i samo pečenje je moglo da se kontroliše. U
testo za hleb je često, radi obogaćivanja ukusa, dodavan med, voće, orasi,
susam, ulje, puter ili različito začinsko bilje odnosno specifični začini
koji su svojstveni za to podneblje.
Za ovaj hleb nabavite kamenčiće i dobro ih operite pre upotrebe. Ravnomerno
ih poređajte na pleh i premažite uljem. Ova vrsta vojničkog hleba se pravio
na sledeći način:
Sastojci (količina za 10 pogača):
800 g pšeničnog brašna
1 kašika kvasca
2 čaše tople vode
2 kašičice soli
2 kašike maslinovog ulja
1 kašika semenki susama ili kima
Priprema:
U toploj vodi otopiti kvasac, zatim u to dodajte so, brašno i ulje i rukom
dobro umesite. Pokrijte vlažnom krpom i ostavite oko 2 sata da se testo
digne. Podelite testo na 10 jednakih delova i od svakog napravite lopticu.
Zagrejte rernu na 250° C i u njoj zagrejte pleh sa kamenčićima. Rukom
razvucite testo do debljine pola centimetra, koristeći vodu i ulje da vam se
testo ne bi lepilo za prste. Vrhovima prstiju napravite otvore na testu, a
zatim testo pospite susamom ili kimom. Testo položite preko kamenčića na
zagrejani pleh. Pecite oko 10 minuta ili dok ne poprimi zlatnu boju.
Ovaj post je prezentovao modernu verziju pečenja ove vrste hleba ili pogače,
inače u drevnoj Persiji bi se koristili kamenčići koji bi se zagrejali na
otvorenom pustinjskom prostoru i na taj način bi se pekao hleb. Svaki vojnik
bi svoje kamenčiće, koje je bio dužan da nosi sa sobom, stavio na gomilu i
tako bi pekli hleb ali u slučaju vremenski bliske borbe ti hlebovi bi se
pekli na štitovima vojnika, na hlebove ili pogače su stavlali sir, urme i
razne začine specifične za to podneblje. Taj persijski običaj su preuzeli
grčki vojnici i falange, a zatim i rimski legionari. Gledano sa današnje
distance možemo da kažemo da je to bila preteča ili pra početak pravljenja i
upotrebe pice koja je danas jedno od najpopularnijih jela svih generacija.
Нема коментара:
Постави коментар