Začini su poznati gotovo od samog početaka istorije. Bio je to jedan od
najcenjenijih i najskupljih trgovačkih predmeta u antičkom svetu. Egipat je
imao važnu ulogu u istoriji začina. Arapi i Feničani su postepeno razvijali
trgovinu ne samo da bi zadovoljili svoje potrebe i potrebe Egipta, već i
potrebe drugih zemalja, koje su dugi niz vekova služile kao važan doprinos
egipatskoj ekonomiji. Začini su se koristili u medicinske, religijske,
kozmetičke i kulinarske svrhe za davanje različitih ukusa i raznolikosti
jednostavnim jelima.
Ovo je bio univerzalni začin koji je koristio srednji i bogatiji sloj
društva u Egiptu, koristio se kao dodatak za pečeno meso, kao sastojak
humusu ili uz parče hleba. Ovaj začin je u izvornoj recepturi preživeo do
današnjih dana i u Egiptu je poznat pod imenom Dukkah.
Sastojci:
1 šolja sitno seckanih lešnika
1 šolja sitno seckanih badema
1 kašika semenki korijandera
1 kašika semenki kumina
1 kašika cimeta
1/2 šolje semenki susama
1/2 kašike morske soli
Priprema:
Lešnike i bademe rasporedite u jednom sloju na zasebne tepsije za pečenje i
pržite ih oko 10 minuta. Ostavite ih da se potpuno ohlade. Zatim pomešajte
semenke korijandera, kumina i susama u tiganju, tiganj stavite na jaku vatru
i pecite ih oko 3 minuta, neprestano mešajući. Skinite sa vatre, prebacite
na tanjir i ostavite da se potpuno ohlade. Nakon toga sve sastojke sjediniti
i prebaciti u drugu posudu i dodati so i cimet. Sve sastojke grubo mešati
dok ne budu približno veličini hlebnih mrvica.
U običnim porodicama kuvanje je bilo posao domaćice, ali veća i bogatija
domaćinstva zapošljavala su poslugu za rad u kuhinji, kao i kuvara, najčešće
muškarca, koji je pripremao hranu. Egipćani su kuvali nad otvorenom vatrom,
ali su imali i peći, pa su hranu kuvali, pekli ili pržili. Za pripremanje
hrane koristili su činije, ćupove i lonce. Posuđe je uglavnom bilo izrađeno
od gline, dok su samo najbogatiji koristili ono izradeno od bronze i srebra.
Poznavali su i druge kuhinjske alatke koje i danas koristimo u kuhinji -
tučak, avan, sito.
Interesantno je da su imali pravila kako se treba ponašati za stolom za
vreme jela. Pre jela su obavezno prali ruke u posudama sa vodom koje su bile
uvek spremne. Prvo pravilo je ukazivalo na to da se jelo jede prstima, zbog
čega su obraćali veliku pažnju na čistoću ruku. Egipćani su noževe koristili
samo onda, kada su morali seći meso, a prstima su se uvek koristili svi
članovi porodice. Drugo pravilo je obavezivalo sve one koji su bili za
stolom da sede uspravno i nikako da ne mljackaju otvorenim ustima. Treće
pravilo je bilo da se gledati u hranu smatralo izuzetno nepristojnim, ako
gledate u hranu koju jedete. Četvrto pravilo je glasilo "Nemojte bespotrebno
trošiti hranu". Ovo je važilo za ostatke hrane koja se nije smela
bacati, već su se ostaci te hrane, davali životinjama.
Zanimljivo je bilo to što su faraoni poštovali svoje sluge i uvek kada su
oni sa jelom završili, slugama su dozvoljavali da sa gozbom nastave, naravno
sa onim što je od hrane i pića ostalo.
Egipćani su imali saznanja o sastavu i kvalitetu zdrave hrane i pojedinih
sastojaka, mnogo ranije pre identifikacije vitamina u modernijem dobu. Oni
su znali da određena jela uz korišćenje određenih sastojaka, pozitivno utiču
na oporavak jetre kod pacijenata, naročito onih koji su oboleli od tada
poznate bolesti pod nazivom "noćno slepilo", koja je nastajala zbog
nedostatka vitamina A. Faraoni su posebno voleli ukus pečuraka pa su čak
zabranili branje i pripremu pečuraka svima, koji nisu članovi faraonske
porodice.
Нема коментара:
Постави коментар