Antička kuhinja: Udu-sar - Ovčetina sa bobicama kleke

Ovca je duboko je utkana u istoriju ljudske civilizacije. U religiji drevne Mesopotamije ovan je bio simbol bogova. Vavilonci, Sumeri i Persijanci prvi su prerađivali vunu, vuna je bila jedinica vrednosti za razmenu u ekonomiji, a bogatstvo im se cenilo prema broju ovaca.

Originalni tekst preveden sa vavilonske tablice broj XXV recept broj 16:

Originalni tekst:
Noga ovce, ali nijedno drugo meso se ne koristi. Pripremite vodu, dodavanje masti, divlji sladić po želji, soli po ukusu, čempres (bobice kleke), vlašac, samidu (griz), kumin, korijander, praziluk i beli luk, pire sa kisimmu (jogurt). Spremna je da služi.

Sastojci:
noga ovce
voda
ovčija mast
divlji sladić
so
bobice kleke
vlašac, sitno seckan
griz
kumin
korijander
praziluk, mleven
beli luk, mleven
jogurt

Priprema:
Pomešajte divlji sladić, vlašac, kumin, korijander, praziluk, beli luk, jogurt i so u plitkoj posudi i ostavite na stranu. Stavite posudu sa vodom da se kuva i dok se voda još zagreva, dodajte nekoliko kašika masti u vodu i mešajte dok se mast ne rastopi. Dodajte u posudu sa vodom i masti mešavinu divljeg sladića, kumina, korijandera, praziluka, belog luka, jogurta i soli i ostavite da proključa, zatim dodajte ovčetinu. Kada se meso skuva do kraja, sklonite lonac sa vatre.

U ovom receptu nisu navedene tačne mere sastojaka niti dužina trajanja kuvanja kao ni to dali ovo predstavlja sos, supu ili nešto treće, samim tim se ovaj recept možda i drugačije pripremao. Možda se koristila pečena ovčetina koja bi se prelila sosom koji bi se pripremio od ostalih namirnica u receptu ili bi to bila neka vrsta supe od jogurta koja bi se služila uz kuvanu ili pečenu nogu ovce.





Kleka (lat. Juniperus communis) je rod četinarskih biljaka iz porodice čempresa (Cupressaceae). U zavisnosti od taksonomske tačke gledišta, postoje između 50-67 vrsta kleke. Široko je rasprostranjena na celoj severnoj polulopti, od Arktika, južno do tropske Afrike, odnosno planina Centralne Amerike. Drugi nazivi: barovica, borovac, brika, brinje, klekovina, obicna borovica, smrek, smreka, smrekovina, smrec, smrika, smrica, smrkva, šmrca, fenja, crna smrekinja, crna smrekva, smrekva, venja. Kleka uspeva na kamenitim i kraškim terenima od primorskih do planinskih i brdskih područja. Kod nas se najviše nalazi po brdskim i planinskim suvim krčevinama, pašnjacima, suvatima, zapuštenim i neobrađenim zemljištima. Svi delovi obične kleke su izuzetno lekoviti, a posebno plodovi. Plod kleke je jajasta bobica, u prvoj godini je zelena, a tek u drugoj sazri, kada je crno-smeđa i okrugla, od ove osobine potekao je i njen latinski naziv: juniora – mlađa, i parere – roditi, jer se prošlogodišnji plod i dalje nalazi na biljci dok se novi obrazuje. Lekovitost kleke je odavno poznata, a njena svojstva se koriste protiv zastoja mokraće, za denzifekciju mokraćnih organa, poboljšanje varenja, iskašljavanje, protiv bolesti želuca, bubrega. U narodu se upotrebljava za lečenje mnogih bolesti, za spoljnu i unutrašnju upotrebu: kao diuretik, protiv nazeba, kašlja, vodene bolesti, gonoreje, astme, za stomak, znojenje i sl., a spolja u obliku spiritusa (Spiritus Juniperi) ili u jakoj rakiji za obloge i trljanje protiv nazeba, reumatizma i sličnih bolesti. Klekovača je nadaleko poznata veoma aromaticna rakija. Kleka je i kao začin prisutan u evropskoj kuhinji, naročito u kuhinji alpskih zemalja i u Skandinaviji. Kao začin upotrebljavaju se sušene ili sveže bobice, cele ili usitnjene. Njome se začinjavaju jela od kiselog kupusa i meso, naročito divljač. Dobro se kombinuje sa biberom, majoranom i lovorom, ali i voćem.





Kleka je smatrana svetom biljkom i u narodu je postojao običaj da se pred njom skida kapa i klanja, a njeno drvo poput tamjana korišćeno je kao kultni i medicinski miris. Njeno se granje vešalo na zidove kuća, kao svojevrsna zaštita od demonskih sila. Kleki su se pripisivala i magične moći, služila je kao zaštita od kuge i ostalih pošasti, a štitila je porodična ognjišta i imanja od zlih duhova, čarolija i veštica. Predstavlja simbol poverenja, zaštite i inicijative, ali i simbol plodnosti.


Pročitajte više >>                                                          << Vratite nazad