Antička kuhinja: De diamoro - Sirup od borovnice

Rimska tradicionalna kuhinja IV - V vek n.e.

Originalni tekst:
Sucum mori agrestis paululum facies defervere. Tunc suci duas partes et unam mellis admiscebis et mixta curabis ad pinguedinem mellis excoquere.

Prevod:
Lagano kuvajte borovnice; pomešati dve trećine soka sa trećinom meda i kuvati smesu sve dok je med čvrst i gust odnosno dok se med ne skuva.
Ovo se pravi u septembru mesecu.

Palladius Rutilius Taurus Aemilianus
Opus agriculturae





Borovnica (lat. Vaccinium myrtillus) je žbunasta biljka iz porodice vresova (Ericaceae) i pripada rodu Vaccinium, spada u vrstu divljeg voća i značajan je deo u ishrani nekih vrsta divljači. Smatra se da u svetu postoji oko 400 različitih vrsta borovnice. Pripadnici roda Vaccinium sreću se širom planete a zastupljeni su u zonama tropske, suptropske i umerenokontinentalne klime. U Evropi i Severnoj Americi borovnica se gaji od davnina i koristi se u ljudskoj ishrani ali i kao lekovita biljka. Borovnica je u mogućnosti da opraši samu sebe jer su cvetovi hemafrodični, to jest sadrže i tučak i prašnike (muške i ženske organe potrebne za razmnožavanje). Naučni naziv je izveden od latinskih reči bacca - bobica i myrtus (deminutiv myrtillus) po sličnosti listova sa biljkom mirtom. Plodovi borovnice imaju primenu kako u narodnoj tako i u službenoj medicini. Blagotvorno su sredstvo kao preventiva ili terapija kod avitaminoze ili hipovitaminoze, kao i za lečenje neinfektivnog proliva kod dece. Važno je i njihovo dijetetsko delovanje. Plodove je najbolje koristiti u svežem stanju ili kao sok. Osim soka od njih se mogu praviti ukusni i kvalitetni sirupi, džemovi, kompoti i dr. samo što se kuvanjem gubi vitamin C. Listovi imaju dejstvo kardiotonika, diuretika, holerika i adstrigensa. Koriste se kao sastojak biljnih mešavina za lečenje šećerne bolesti II stepena kao i kod poremećaja digestivnog trakta. Pri dugotrajnoj upotrebi listova borovnice ili ako dođe do predoziranja javlja se hronično trovanje pa se zbog toga samomedikacija ne preporučuje. Kod nas se za borovnicu koriste i nazivi borovnika, borovnjača, crna borovnica, vrna jagoda, mrča.





Plodovi borovnice predstavljaju bogat izvor vitamina, antioksidanata kao i drugih elemenata značajnih za naš organizam. Njihov hemijski sastav i mala kalorijska vrednost čini ih idealnom namirnicom za sve one koji drže do svog zdravlja i zdrave ishrane. 100g borovnice sadrži samo 57 kalorija, a čak 84g predstavlja voda. Najveći deo kalorija dolazi od ugljenih hidrata koji ima 14,5g, od čega je oko 2,5g vlakana a ostalo su šećeri. Masti i proteina u plodovima ima jako malo. Međutim ono što je čini posebnom je sadržaj vitamina, mikroelemenata i antioksidanata. Tako se u 100g ploda nalazi 9,7mg vitamina C, 0,6mg vitamina E, 19,3mg vitamina K, takođe sadržaj vitamina A čini oko 10mg. Osim nabrojanih prisutni su i vitamini B6, B12, Tiamin, Riboflavin, Niacin, Pantotenska kiselina itd. Od minerala, prisutno je 6mg Ca , Fe 0,3 mg, Mg 6mg, P 12mg, K 77mg, Cu 0,1 mg. Mn 0,3mg. Značajno je i prisustvo različitih antioksidanata, jedinjenja koja imaju ulogu u uklanjanju slobodnih radikala iz organizma čime štite ćelije od propadanja. Takođe, neka ispitivanja pokazala su da ova jedinjenja imaju i anti-upalnu ulogu u što ih dodatno čini značajnim za održavanje zdravlja celokupnog i dobrog stanja organizma. U plodovima borovnice se sreću različite grupe ovih jedinjenja a najzastupljenija su ona iz grupe antocijana. Plod borovnice također sadrži organske kiseline kao što su: limunska, jabučna, bezojeva, oksalna. Osim bobica, i listovi borovnice su lekoviti, jer su prava riznica minerala kalijuma, natrijuma, mangana, hroma, gvožđa, bakra. Takođe u obilju sadrži i vitamin C, organske kiseline, saponine, šećer i tanine. Da bi bili delotvorni, listove bi trebalo brati u proleće dok biljka cveta, a bobice tek kada su sasvim zrele. I osušene bobice su lekovite, a suše se u hladu ili u rerni na 40 stepeni. Sadrže brojne vredne sastojke, kao što su flobatanin, invertni šećer, organske kiseline (jabučnu, limunsku i ćilibarnu), pektin, vitamin C, karotin.
Sa njenim planskim gajenjem se počelo relativno kasno. Tek početkom XX veka F. V. Coville je započeo istraživanja u cilju selekcije (1906. godine), a plansku hibridizaciju je započeo 1911. Tada su nastale prve sorte visokožbunaste borovnice a u njihovom stvaranju učestvovale su divlje vrste iz Severne Amerike. Do danas je stvoreno više od 60 sorti visokožbunaste borovnice.


Pročitajte više >>                                                                << Vratite nazad