Antička kuhinja: Samanu - Puding od pšeničnih klica

 

Sasanidsko persijsko poslastičarski proizvod (vladavina sasanida je od 224 g. n. e do 651 g. n. e.), Samanu je slatka pasta napravljena od proklijale pšenice i pšeničnog brašna, poznat je i kao "sveta halva", jedna je od namirnica neophodnih za proslavu Novruza. Novruz je persijski naziv za persijsku novu godinu, koji se sastoji od dve reči; "nov " ili "no" što znači "novo" i "ruz" ili "rooz" što znači "dan", što kada se spoji znači "novi dan", i slavi početak nove godine koji pada 21-og marta na prvi dan proleća.

Proslava nije povezana sa religijom i zasniva se na astronomskim nebeskim događajim. Iako je Novruz proslava nebeskog događaja, duboko je ukorenjen u mitologiji Persijanaca. Novruz se fokusira na filozofske aspekte svetlosti koja pobeđuje tamo, dobra koja pobeđuje zlo, topline proleća koja pobeđuje hladnu zimu. Novruz je duboko ukorenjen u zoroastrizmu, drevnoj persijskoj religiji. Novruz se slavi više od 4000 godina u Iranu i drugim zemljama. Njegovo poreklo je iz zoroastrizma, drevne persijske religije koja datira od pre oko 3000 godina. Pošto su mnoge zemlje tada bile deo drevnog Persijskog carstva, Novruz sada slave i milion neiranaca širom sveta.

Prema istorijskim dokazima, Kir Drugi poznatiji kao Kir Veliki, osmislio je današnji oblik proslave Novruza, 538. godine pre nove ere. Ahemenijci su ceremoniju Novruza pretvorili u ritual identiteta i znak autoriteta carstva i iranske kulture kao znak početka nove ere za okončanje putovanja raseljavanja i potčinjavanja persijskih naroda. Nakon invazije Aleksandra Velikog na Pesiju, Parti i Arsakidi su zvanično oživeli tradiciju proslave Novruza, a sasanidski kraljevi su je razvili formalno povezujući zoroastrijsku religiju sa osnovama društva. Tokom vladavine sasanidskih kraljeva između 224. i 651. godine nove ere, pripreme su počinjale 25 dana pre proslave Novruza.

Priprema samanua je bio javan jer su Persijanci imali snažan osećaj pripadnosti zajednici i nacionalne svesti tako da se to odrazilo i na način obedovanja. Mnoge pripreme obroka kao i samo obedovanje su bili javni i od društvenog značaja što je slučaj i sa pripremanjem samanua. Žene i devojke iz Irana, Avganistana, Tadžikistana, Turkmenistana i Uzbekistana (koji su bili deo Persijskog carstva) vekovima ali i danas kuvaju Samanu u grupama, na otvorenom, koristeći kazan od livenog gvožđa širokog dna postavljen ili obešen na vatru i tamo provode celu noć. Sede u krugu, pevaju pesme i zabavljaju se, svaka od njih čeka svoj red da meša samanu. Dok mešaju samanu, mogu se zaželeti želje. Takođe, celi orasi se ubacuju pred kraj pripreme dok se zaželi želja. Ujutru se još topao samanu deli komšijama, rođacima i prijateljima. Ova praksa datira još iz predislamskog Sasanidskog Persijskog carstva. Samanu je poznat po "Haft-Sinu“, jedan je od sedam simboličnih predmeta koji se tradicionalno stavljaju na sto za Novruz. Samanu je jedan od mnogih predmeta na stolu haft-sin ili "sofreh" stolnjaku koji počinje slovom "S". Sedam stvari haftsina uključuju: sir (beli luk), sib (jabuku), sendžed (suvo voće), serkeh (sirće), sabzi (proklijalo zelenilo), sumak (zgnječeni začin) i samanu (puding od klica pšenice). Svaka stavka ima simbolično značenje, pri čemu samanu predstavlja rođenje, snagu, istrajnost i sladak život. Samanu je takođe poznat kao Samanak, Saman, Sumalak, Sumolok i Samenobova, što je zavisilo iz kog regiona naziv dolazi. Samanu se obično jede za doručak i večeru.

Tradicionalni samanu se pravi od proklijale pšenice i vode. Danas je uobičajeno dodati malo brašna da bi se ubrzao proces zgušnjavanja. Ovaj desert ima vrlo sladak ukus zbog enzima sadržanih u klicama pšenice koji na visokim temperaturama stupaju u interakciju sa skrobom brašna, pretvarajući ih u šećere. Prirodni šećeri iz proklijale pšenice daju samanuu njegov sladak ukus, bez potrebe za dodatnim šećerom. Ima gustu konzistenciju sličnu pudingu i bogat ukus sličan karameli.

Samanu je slatki desert koji je veoma koristan za organizam. Neke od prednosti samanua uključuju povećanje energije, koristan je za kožu i kosu. Savetuje se da osobe sa osteoporozom i starije osobe uključe uravnoteženu porciju samanua u svoju ishranu zbog visokog sadržaja kalcijuma i kalijuma. Samanu ima značajnu količinu fosfora, što je dobro za dojilje i razvoj mozga dece. Dok se količina kalorija i ugljenih hidrata u pšenici smanjuje tokom procesa klijanja, količina vitamina i minerala se višestruko povećava. Savetuje se da trudnice konzumiraju samanu tokom prva tri meseca trudnoće, jer obrok pomaže u formiranju kostiju i nervnog sistema embriona. Samanu ima visok sadržaj gvožđa i pomaže trudnicama sa anemijom. Takođe sprečava zatvor kod trudnica. Ima malo masti, a mnogo vlakana, vitamina i minerala, što ga čini odličnom opcijom za svakoga ko pokušava da se pridržava zdrave ishrane. Ukoliko ste ljubitelj sportske ishrane možete jesti ovaj hranljivi desert pre treninga. Ljudi koji imaju prekomernu težinu i nisu aktivni ne bi trebalo da konzumiraju prekomerne količine samanua. Neki ljudi imaju nadimanje u stomaku kada konzumiraju previše samanua.

Pravljenje autentičnog samanua zahteva vreme i strpljenje. Proces kuvanja može trajati i do 24 sata i zahteva kontinuirano mešanje. Priprema Samanua podeljena je u dve faze: klijanje pšenice, njihovim mlevenjem, priprema ekstrakta i njegovo kuvanje sa vodom i pšeničnim brašnom. Pravljenje samanua od početka do kraja traje nekoliko dana. Prvo, seme mora biti potopljeno u vodi dva dana, zatim prebačeno u činiju umotanu u vlažnu gazu i čim se pojave novi izdanci, moraju se raširiti na papiru ili krpi da se potpuno osuši pre nego što se samelju i proseju. "Samanu pazan", pravljenje samanua, obično traje oko ceo dan.

Ova vrsta jednostavnog novogodišnjeg deserta koji su konzumirali svi društveni slojevi se pravio na sledeći način:

Sastojci:

4 šolje pšeničnog zrna

4 šolje pšeničnog brašna

3 do 4 litra vode

Priprema:

Kao što vidite sastojci za samanu su ograničeni na pšenicu i brašno. Za pravljenje samanua u tradicionalnom receptu za samanu nije potreban šećer. Pošto njegova slatkoća potiče od klijanja pšenice. Prvo, morate očistiti pšenicu i ukloniti njene otpadne delove. Zatim je isprati hladnom vodom, a zatim je staviti u vodu na dva do tri dana. Ne zaboravite da promenite vodu tri puta tokom ovog perioda. Posle oko 24 sata, kada glava pšenice pobeli, isperite pšenicu. Umotajte je u čistu i vlažnu krpu. Stavite krpu na tamno i toplo mesto dva dana i pustite da pšenica proklija. Kada pšenica proklija, raširite je na poslužavnik i stavite komad tkanine preko nje. Posle dva dana, seme je pustilo koren, a pšenica je svetlozelena. Ne dozvolite da pšenica duže stoji jer postaje tamnozelena, a vaš samanu postaje gorak.

Potrebno je oko 2-3 dana da klice pšenice dostignu 1,2 cm dužine, raširite ih na ravnoj površini i ostavite da se potpuno osuše. Sameljite seme pšenice pomoću mlina za zrno i prosejte kroz sito. Stavite fino mlevenu proklijalu pšenicu u gazu, a gazu stavite u veliku posudu. Dodajte 2-3 šolje hladne vode sveže mlevenoj pšenici i iscedite višak vode pritiskom poleđinom velike drvene kašike ili rukama i ne zaboravite da je dobro iscedite da biste izvukli sve iz mlevene pšenice. Zatim opet dodajte malo vode mlevenoj pšenici i ponovo iscedite da biste izvukli sav njen sok. U sledećem koraku, pomešajte ekstrakt pšenice sa brašnom.

U veliku, tešku šerpu, dodajte tečnost iz činije i pšenično brašno prethodno rastvoreno u vodi, dobro izmešajte dok ne dobijete glatku i homogenu pastu i stavite da se kuva na srednjoj vatri. Postepeno dodajte još vode, po potrebi, pa dovedite do ključanja uz često mešanje. Mešajte dok samanu ne dođe do tačke ključanja, postepeno će postati gušći i tamniji. Zatim smanjite vatru tako da se voda sa samanuom redukuje.

Prvih sat vremena ne ostavljajte samanu bez nadzora. Pažljivo mešajte neprekidno kako bi se sprečilo da se krem previše zgusne. U suprotnom, zalepiće se za šerpu, izgoreće i pretvoriće se u halvu. Smanjite vatru na najnižu i ostavite da se krčka. Prva dva sata mešajte i postepeno dodajte vodu po potrebi, a posle dva sata, kada postane crvenkasto-smeđe boje i kada se samanu dovoljno zgusnuo, stavite debeli komad tkanine na šerpu, što se na persijskom jeziku zove damkoni, pokrijte šerpu i kuvajte još jedan sat na laganoj vatri. Tako da samanu može da potamni. Potrebno je oko sat vremena da boja samanua potamni. Samanu je sladak sam po sebi i ne zahteva dodatni šećer. Poslužite u malim posudama i podelite ih prijateljima.

Sasanidsko carstvo, takođe poznato kao Sasanidska Persija, bilo je moćno carstvo koje je postojalo od 224. do 651. godine nove ere, prostirući se na značajan deo Bliskog istoka sa centrom u današnjem Iranu. Ovo carstvo, koje je nasledilo Partsko carstvo i prethodilo muslimanskom osvajanju, smatralo se poslednjim velikim iranskim carstvom pre islamskog perioda. Sasanidsko carstvo je bilo jedan od vodećih svetskih sila, suparnik Rimsko-Vizantijskom carstvu, i imalo je ogroman kulturni uticaj na Bliski istok i Aziju, preplićući se sa evropskom, kineskom i indijskom civilizacijom. U svom vrhuncu, carstvo je obuhvatalo teritorije današnjeg Irana, Iraka, Sirije, Jordana, Egipta, Jermenije, Avganistana i drugih zemalja. Sasanidsko carstvo je okončano 651. godine nove ere, nakon iscrpljujućih ratova sa Vizantijskim carstvom i muslimanskim osvajanjima.

Pročitajte više >>                                           << Vratite nazad