Reč adas na persijskom (farsi) jeziku znači sočivo. Ovo je tradicionalno
jelo koje se jede u letnje dane.
Kroz veći deo antičkog doba jela od povrća se smatrala hranom siromašnog
sloja stanovništva. Obični ljudi nisu mogli sebi da priušte meso, a jela od
povrća su bila odlična zamena za vitamine, belančevine i proteine.
Persijska kuhinja se ogleda u veštini kombinovanja začina različitih ukusa i
mirisa kao i u kombinaciji kontrastnih ukusa, slatko-kiselo ili
blago-začinjeno. Najpoznatiji začin persijske kuhinje je menta, šafran,
zatim slede esencije limuna i narandže, jestivo cveće kao što su narandžin
cvet, geranijum i latice ruža, tu možemo još da ubrojimo i kurkumu, kumin,
kim, kiml ili kamoun koji se dodaje gulašima, sosevima i supama.
Persijanci su delili hranu na dve kategorije: sard i garm. Sard, odnosno
"hladno" označava manje kaloričnu hranu, a garm, odnosno "vruće" označava
visoko kaloričnu hranu. Drugim rečima, neka jela treba jesti leti jer
stvaraju efekt hlađenja, a neka zimi jer stvaraju efekt grejanja.
Mnogi recepti su ostali skoro ne promenjeni do danas.
Ova vrsta jednostavnog sard jela se brzo prpremalajela i sa kojim se hranilo
za vreme letnjih meseci što je bilo veoma korisno za putnike, trgovačke
karavane i vojnike i pravilo se na sledeći način:
Sastojci:
500 g sočiva
1 glavica velikog crnog luka, sitno seckano
1 kašičica soli
1 kašičica bibera
1 kašičica kurkume
1 kašika limunovog soka
maslinovo ulje
voda
Priprema:
Oprati i potopiti sočivo nekoliko sati pre kuvanja. Pržiti luk na ulju u
velikom loncu dok ne postane zlatne boje. Operite sočivo, a zatim ga dodajte
u šerpu i pomešajte sa lukom. Dodajte kurkumu, so i biber. Dodajte toliko
vode da potpuno prekrije sočivo. Stavite poklopac na lonac i kuvajte sve dok
se sočivo potpuno neskuva. Kada Adasi bude spreman za serviranje, limunov
sok preliti preko supe.
Persijanci su imali snažan osećaj pripadnosti zajednici i nacionalne svesti
tako da se to odrazilo i na način obedovanja. Mnogi obroci su bili javni i
od društvenog značaja. Dužnost svakog stanovnika je da sledi čuvenu
persijsku izreku: "Mehman habib-e hodast",što znači "Gost je Bogu
prijatelj". Kada gost, očekivan ili ne, uđe u persijski dom, prema njemu se
postupa s najvećom ljubaznošću i gostoljubivošću. Koliko god skromne prihode
imali, domaćini gostima nude najbolju hranu i smeštaj.
Bili su vešti u prehrambenoj trgovini ali i modernizaciju prehrambene
industrije tog doba. Persijska kuhinja je prva koja je u ishranu uvela
šećer, tako da su već 600-te g. p. n. e. poznavali metod kristalizacije
šećera iz šećerne trske.
Stari Grci veštinu kuvanja su naučili od persijanaca, a od Grka su je
preuzeli Rimljani. Iz istorije Persije poznato je da u toj zemlji u 6 veku
p. n. e. postoje ljudi koji se bave kuvanjem kao zanimanjem. Radeći kao
kuvari uspeli su da dosegnu vrhunac umeća u kulinarstvu.
Нема коментара:
Постави коментар