Kroz veći deo antičkog doba jela od povrća se smatrala hranom siromašnog
sloja stanovništva ali se to ne odnosi na salate i predjela koja se uglavnom
sastoje od povrća i koje su konzumirali svi društveni slojevi Persijskog
carstva.
Persijska kuhinja se ogleda u veštini kombinovanja začina različitih ukusa i
mirisa kao i u kombinaciji kontrastnih ukusa, slatko-kiselo ili
blago-začinjeno. Najpoznatiji začin persijske kuhinje je menta, šafran,
zatim slede esencije limuna i narandže, jestivo cveće kao što su narandžin
cvet, geranijum i latice ruža, tu možemo još da ubrojimo i kurkumu, kumin,
kim, kiml ili kamoun koji se dodaje gulašima, sosevima i supama.
Persijanci su delili hranu na dve kategorije: sard i garm. Sard, odnosno
"hladno" označava manje kaloričnu hranu, a garm, odnosno "vruće" označava
visoko kaloričnu hranu. Drugim rečima, neka jela treba jesti leti jer
stvaraju efekt hlađenja, a neka zimi jer stvaraju efekt grejanja.
Mnogi recepti su ostali skoro ne promenjeni do danas.
Ova vrsta sard salate se pravila na sledeći način:
Sastojci:
1 glavica zelene salate
1 krastavac naseckan na kolutiće
1 manja glavica sitno seckanog crnog luka
100 g belog kozijeg sira, mrvljen ili isečen na male kocke
3 rotkvice naseckane na tanke kolutiće
pola čaše naseckanog peršuna
pola čaše naseckane mirođije
1 kašičica suve nane
Začini za salatu:
50 ml maslinovog ulja
3 velike kašike limunovog soka
1 kašičica soli
2 čena belog luka
1/2 kašičice šećera
Priprema:
Pripremite veliku posudu u koju ćete staviti salatu. Salatu kidajte rukom,
nemojte je rezati nožem. Dodajte joj ostalo povrće i sir. Salatu nemojte
pripremati puno unapred, do serviranja je čuvajte na hladnom mestu. Začine
za salatu dobro pomešajte, dodajte salati i promešajte. Salatu začinite pre
samog posluživanja.
Persijanci su imali snažan osećaj pripadnosti zajednici i nacionalne svesti
tako da se to odrazilo i na način obedovanja. Mnogi obroci su bili javni i
od društvenog značaja. Dužnost svakog stanovnika je da sledi čuvenu
persijsku izreku: "Mehman habib-e hodast",što znači "Gost je Bogu
prijatelj". Kada gost, očekivan ili ne, uđe u persijski dom, prema njemu se
postupa s najvećom ljubaznošću i gostoljubivošću. Koliko god skromne prihode
imali, domaćini gostima nude najbolju hranu i smeštaj.
Bili su vešti u prehrambenoj trgovini ali i modernizaciju prehrambene
industrije tog doba. Persijska kuhinja je prva koja je u ishranu uvela
šećer, tako da su već 600-te g. p. n. e. poznavali metod kristalizacije
šećera iz šećerne trske.
Stari Grci veštinu kuvanja su naučili od persijanaca, a od Grka su je
preuzeli Rimljani. Iz istorije Persije poznato je da u toj zemlji u 6 veku
p. n. e. postoje ljudi koji se bave kuvanjem kao zanimanjem. Radeći kao
kuvari uspeli su da dosegnu vrhunac umeća u kulinarstvu.
Нема коментара:
Постави коментар