Slatkiši su se jeli onda kada su to ljudi mogli sebi i ukućanima priuštiti.
Ovu vrstu deserta su konzumirali svi slojevi društva.
Persijska kuhinja se ogleda u veštini kombinovanja začina različitih ukusa i
mirisa kao i u kombinaciji kontrastnih ukusa, slatko-kiselo ili
blago-začinjeno. Najpoznatiji začin persijske kuhinje je menta, zatim slede
esencije limuna i narandže, jestivo cveće kao što su narandžin cvet,
geranijum i latice ruža, tu možemo još da ubrojimo i kurkumu, kumin, kim,
kiml ili kamoun koji se dodaje gulašima, sosevima i supama.
Persijanci su delili hranu na dve kategorije: sard i garm. Sard, odnosno
"hladno" označava manje kaloričnu hranu, a garm, odnosno "vruće" označava
visoko kaloričnu hranu. Drugim rečima, neka jela treba jesti leti jer
stvaraju efekt hlađenja, a neka zimi jer stvaraju efekt grejanja.
Mnogi recepti su ostali skoro ne promenjeni do danas.
Inače reč Polo na persijskom (farsi) jeziku znači pirinač, a reč Albalu
znači višnja. Slatkiši su se jeli onda kada su to ljudi mogli sebi i
ukućanima priuštiti. Ovu vrstu deserta su konzumirali svi slojevi društva.
Veoma je jednostavna za pripremu i svi sastojci su bili u svakodnevnoj
upotrebi koji su postojali u domaćinstvu ili su se veoma lako mogli naći na
tržnicama po veoma niskoj ceni.
Ova vrsta deserta ili jednostavnog jela sa kojim su se hraniili svi
društveni slojevi se pravio na sledeći način:
Sastojci:
500 g pirinča
500 g očišćenih višanja
100 g šećera
1 mala kašika cimeta
Priprema:
Višnje pomešajte sa šećerom i cimetom. Kuvajte ih na laganoj vatri, bez
vode, 15-20 minuta, dok ne omekšaju.
Zatim idemo na pripremu pirinča. Kod pripreme pirinča na persijski način
važno je voditi računa da se on ne lepi. Stoga su persijanci pirinač kuvali
na pari. Pirinač treba nekoliko puta isprati u hladnoj vodi. Ostavite ga da
odstoji u posoljenoj vodi 2 do 3 sata, a potom vodu iscedite. Lonac napunite
vodom do pola i pustite da voda provri. Dodajte pirinač i kašiku soli, kada
stavljate pirinač, pustite ga da slobodno pada i nemojte ga pritiskati.
Kuvajte dok se pirinač ne skuva na pola. Nakon toga ocedite vodu, a pirinač
ostavite u cediljci te ga ponovno isperite hladnom vodom. U lonac ulijte
maslinovo ulje i dodajte ispran pirinač. Poklopite lonac i kuvajte na
laganoj vatri odnosno na pari oko pola sata, poklopac obavezno zavijte u
krpu tako da para ne izlazi iz lonca, a da bi para svuda cirkulisala,
varjačom napravite nekoliko rupa u pirinču. Na dnu će se stvoriti fina i
ukusna kora koja se zove tahdig.
Kod posluživanja na tanjir prvo stavite pirinač, a potom na njega prelijte
višnje.
Bili su vešti u prehrambenoj trgovini ali i modernizaciju prehrambene
industrije tog doba. Persijska kuhinja je prva koja je u ishranu uvela
šećer, tako da su već 600-te g. p. n. e. poznavali metod kristalizacije
šećera iz šećerne trske.
Persijanci su imali snažan osećaj pripadnosti zajednici i nacionalne svesti
tako da se to odrazilo i na način obedovanja. Mnogi obroci su bili javni i
od društvenog značaja. Dužnost svakog stanovnika je da sledi čuvenu
persijsku izreku: "Mehman habib-e hodast",što znači "Gost je Bogu
prijatelj". Kada gost, očekivan ili ne, uđe u persijski dom, prema njemu se
postupa s najvećom ljubaznošću i gostoljubivošću. Koliko god skromne prihode
imali, domaćini gostima nude najbolju hranu i smeštaj.
Stari Grci veštinu kuvanja su naučili od persijanaca, a od Grka su je
preuzeli Rimljani. Iz istorije Persije poznato je da u toj zemlji u 6 veku
p. n. e. postoje ljudi koji se bave kuvanjem kao zanimanjem. Radeći kao
kuvari uspeli su da dosegnu vrhunac umeća u kulinarstvu.
Нема коментара:
Постави коментар