Antička kuhinja: Aiš baladi - Pravougaoni hleb sa medom

U drevnom Egiptu je aiš reč koja označava hleb, ali i reč koja znači život, reč baladi znači staro ili tradicionalno.

Kad su drevni Egipćani bili pod stresom i kada im je bilo veoma teško, oni su govorili: saj akl el aiš mur što znači "jesti hleb je gorko" u bukvalnom prevodu je zapravo značilo da je nezaposlenosti velika, a da su brak i hrana veoma skupi.

Egipatski hleb se pravio od ječma, prosa ili pšenice. Iako nisu uvek bili u kombinaciji, ponekad su dva ili sve tri žitarice korišćene u pravljenju hleba. Egipatski hleb je bio veoma jednostavan. Kvasac nije postojao u Egiptu sve do Srednjeg Kraljevstva, tako da je većina hlebova bila slična Rakaku, nakon tog perioda iako je postojao, kvasac nije bio popularan sve do doba Novog Kraljevstva, 16-ti vek p. n. e.

Egipćani su još 3000 godina pre nove ere lomili zrna pšenice uz pomoć kamena i dobijali brašno. U cilju stvaranja kaše, u brašno su dodavali vodu i mesili. Testanu masu su oblikovali i termički obrađivali putem sunčeve energije u pukotinama kamenih stena, zatim u kupolastim pećima ili direktno na površini zemlje. U drevnom Egiptu pekari su bili jedni od najbogatijih ljudi. Egipćani su smatrali hleb vezom između tela i duše, čoveka i boga, svako ko ga je poštovao i jeo nadao se životu posle smrti.

Verzija ovog recepta pronađena je na zidu jedne palate u Tebi, današnjem Luksoru. Prvobitni recept je za pekare tražio da "zgnječi zrno štapićima, upotrebom kamena za mrvljenje zdrobiti žito još finije dok ne dobijete hrpu belog brašna".

Teba u prevodu znači "Nebeski grad" ili grad Amona, to je bio centar vlasti faraona Novog kraljevstva, tu se nalazi monumentalni kompleks hramova posvećen bogu Amonu, njegovoj ženi Mut i sinu Konsu, koji je dograđivan tokom više vekova.

Ova vrsta hleba se pravila na sledeći način:

Sastojci:

500 g pšeničnog brašna

300 ml tople vode

1 kašika meda

1 kašika kvasca

1 kašičica soli

1 kašika maslinovog ulja

Priprema:

Pomešajte toplu vodu, med i kvasac i ostavite da odstoji 5 minuta dok ne postane penasto. Dodajte brašno, so i ulje i promešajte dok se ne spoji i formira glatko testo. Ako je testo previše lepljivo, dodajte još nekoliko kašičica brašna. Ostavite testo da se podigne oko 2 sata dok se volumen testa ne udvostruči. Nakon toga testo ponovo mesiti da bi se sav vazduh izbacio. Isecite testo na pola, pokrijte oba komada i ostavite još 10 minuta da odstoji. Izvucite jedan komad testa, pokrijte preostali deo, na blago pobrašnjenoj površini i lagano oklagijom formirajte tanki pravougaonik. Prenesite testo u posudu za pečenje, a zatim sve isto ponovite sa drugom polovinom testa. Pecite hleb 20 minuta, dok ne postane zlatno braon.

Hleb se servira topao i sa maslinovim uljem u koji umačete hleb.

Testo su ravnavali na okrugloj ploči za pečenje, a hleb se pekao u zatvorenim pećima u obliku kupole, izgrađenim od crvenog blata donešenim sa Nila. U ovim pećima, toplota je kružila, a temperatura je bila ravnomerno raspoređena. Hleb se pekao ravnomerno, bio je ukusniji, a i samo pečenje je moglo da se kontroliše. U prvom veku pre nove ere u starom Egiptu je bilo oko 30 različitih vrsta hleba.

U testo za hleb je često, radi obogaćivanja ukusa, dodavan med, voće, orasi, susam, ulje, puter ili različito začinsko bilje odnosno specifični začini koji su svojstveni za to podneblje. Proizvodnja žita je u Egiptu bila tako dobro razvijena, da su ga izvozili u susedne zemlje čak i u vreme ratova. Zanimljiv podatak je da su u brašno često dospevala zrnca peska i šljunka, upala tokom mlevenja. Proučavanja mumija pokazala su kakve je pogubne posledice tako grub hleb ostavljao na zube Egipćana.

Pročitajte više >>                                                              << Vratite nazad

Antička kuhinja: Aiš baladi - Pljosnati hleb sa medom

U drevnom Egiptu je aiš reč koja označava hleb, ali i reč koja znači život, reč baladi znači staro ili tradicionalno. Ova vrsta  hleba je veoma slična srpskom somunu.

Kad su drevni Egipćani bili pod stresom i kada im je bilo veoma teško, oni su govorili: saj akl el aiš mur što znači "jesti hleb je gorko" u bukvalnom prevodu je zapravo značilo da je nezaposlenosti velika, a da su brak i hrana veoma skupi.

Egipatski hleb se pravio od ječma, prosa ili pšenice. Iako nisu uvek bili u kombinaciji, ponekad su dva ili sve tri žitarice korišćene u pravljenju hleba. Egipatski hleb je bio veoma jednostavan. Kvasac nije postojao u Egiptu sve do Srednjeg Kraljevstva, tako da je većina hlebova bila slična Rakaku, nakon tog perioda iako je postojao, kvasac nije bio popularan sve do doba Novog Kraljevstva, 16-ti vek p. n. e.

Egipćani su još 3000 godina pre nove ere lomili zrna pšenice uz pomoć kamena i dobijali brašno. U cilju stvaranja kaše, u brašno su dodavali vodu i mesili. Testanu masu su oblikovali i termički obrađivali putem sunčeve energije u pukotinama kamenih stena, zatim u kupolastim pećima ili direktno na površini zemlje. U drevnom Egiptu pekari su bili jedni od najbogatijih ljudi. Egipćani su smatrali hleb vezom između tela i duše, čoveka i boga, svako ko ga je poštovao i jeo nadao se životu posle smrti.

Ova vrsta hleba se pravila na sledeći način:

Sastojci:

500 g pšeničnog ili ječmenog brašna

1 kašika masinovog ulja

1 kašika meda

1/2 kašike kvasca

1 kašičica soli

300 ml mlake vode

Priprema:

Pomešajte brašno, ulje, so, med i kvasac u velikoj činiji. Napravite udubljenje u centru i uspite vodu. Postepeno mešajte brašno sa vodom dok ne dobijete mekano testo. Mesite rukom na dasci za mešanje 15 minuta. Prekrijte činiju čistom vlažnom krpom. Ostavite na toplom mestu 1,5-2 sata. Izvadite testo iz posude i još jednom ga dobro premesite još 3-4 minuta, a zatim isecite na 8 delova - jufki. Dasku za mešenje pospite brašnom i od svake jufke umesite krug debljine oko 5 mm, rukom ili oklagijom. Lepinje stavite na pleh posut brašnom i pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 220ºC, vremenski oko 8 do 10 minuta.

Testo su ravnavali na okrugloj ploči za pečenje, a hleb se pekao u zatvorenim pećima u obliku kupole, izgrađenim od crvenog blata donešenim sa Nila. U ovim pećima, toplota je kružila, a temperatura je bila ravnomerno raspoređena. Hleb se pekao ravnomerno, bio je ukusniji, a i samo pečenje je moglo da se kontroliše. U prvom veku pre nove ere u starom Egiptu je bilo oko 30 različitih vrsta hleba.

U testo za hleb je često, radi obogaćivanja ukusa, dodavan med, voće, orasi, susam, ulje, puter ili različito začinsko bilje odnosno specifični začini koji su svojstveni za to podneblje. Proizvodnja žita je u Egiptu bila tako dobro razvijena, da su ga izvozili u susedne zemlje čak i u vreme ratova. Zanimljiv podatak je da su u brašno često dospevala zrnca peska i šljunka, upala tokom mlevenja. Proučavanja mumija pokazala su kakve je pogubne posledice tako grub hleb ostavljao na zube Egipćana.

Pročitajte više >>                                                         << Vratite nazad

Antička kuhinja: Aiš baladi - Pljosnati hleb sa korijanderom

U drevnom Egiptu je aiš reč koja označava hleb, ali i reč koja znači život, reč baladi znači staro ili tradicionalno. Ova vrsta  hleba je veoma slična srpskom somunu.

Kad su drevni Egipćani bili pod stresom i kada im je bilo veoma teško, oni su govorili: saj akl el aiš mur što znači "jesti hleb je gorko" u bukvalnom prevodu je zapravo značilo da je nezaposlenosti velika, a da su brak i hrana veoma skupi.

Egipatski hleb se pravio od ječma, prosa ili pšenice. Iako nisu uvek bili u kombinaciji, ponekad su dva ili sve tri žitarice korišćene u pravljenju hleba. Egipatski hleb je bio veoma jednostavan. Kvasac nije postojao u Egiptu sve do Srednjeg Kraljevstva, tako da je većina hlebova bila slična Rakaku, nakon tog perioda iako je postojao, kvasac nije bio popularan sve do doba Novog Kraljevstva, 16-ti vek p. n. e.

Egipćani su još 3000 godina pre nove ere lomili zrna pšenice uz pomoć kamena i dobijali brašno. U cilju stvaranja kaše, u brašno su dodavali vodu i mesili. Testanu masu su oblikovali i termički obrađivali putem sunčeve energije u pukotinama kamenih stena, zatim u kupolastim pećima ili direktno na površini zemlje. U drevnom Egiptu pekari su bili jedni od najbogatijih ljudi. Egipćani su smatrali hleb vezom između tela i duše, čoveka i boga, svako ko ga je poštovao i jeo nadao se životu posle smrti.

Ova vrsta hleba se pravila na sledeći način:

Sastojci:

500 g pšeničnog ili ječmenog brašna

300 ml mlake vode

1 kašika masinovog ulja

1 kašika suvog korijandera

1/2 kašike kvasca

1 kašičica soli

Priprema:

Pomešajte brašno, ulje, so, korijander i kvasac u velikoj činiji. Napravite udubljenje u centru i uspite vodu. Postepeno mešajte brašno sa vodom dok ne dobijete mekano testo. Mesite rukom na dasci za mešanje 15 minuta. Prekrijte činiju čistom vlažnom krpom. Ostavite na toplom mestu 1,5-2 sata. Izvadite testo iz posude i još jednom ga dobro premesite još 3-4 minuta, a zatim isecite na 8 delova - jufki. Dasku za mešenje pospite brašnom i od svake jufke umesite krug debljine oko 5 mm, rukom ili oklagijom. Lepinje stavite na pleh posut brašnom i pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 220ºC, vremenski oko 8 do 10 minuta.

Testo su ravnavali na okrugloj ploči za pečenje, a hleb se pekao u zatvorenim pećima u obliku kupole, izgrađenim od crvenog blata donešenim sa Nila. U ovim pećima, toplota je kružila, a temperatura je bila ravnomerno raspoređena. Hleb se pekao ravnomerno, bio je ukusniji, a i samo pečenje je moglo da se kontroliše. U prvom veku pre nove ere u starom Egiptu je bilo oko 30 različitih vrsta hleba.

U testo za hleb je često, radi obogaćivanja ukusa, dodavan med, voće, orasi, susam, ulje, puter ili različito začinsko bilje odnosno specifični začini koji su svojstveni za to podneblje. Proizvodnja žita je u Egiptu bila tako dobro razvijena, da su ga izvozili u susedne zemlje čak i u vreme ratova. Zanimljiv podatak je da su u brašno često dospevala zrnca peska i šljunka, upala tokom mlevenja. Proučavanja mumija pokazala su kakve je pogubne posledice tako grub hleb ostavljao na zube Egipćana.

Pročitajte više >>                                                         << Vratite nazad

Antička kuhinja: Aiš baladi - Pljosnati hleb

U drevnom Egiptu je aiš reč koja označava hleb, ali i reč koja znači život, reč baladi znači staro ili tradicionalno. Ova vrsta hleba je veoma slična srpskom somunu.

Kad su drevni Egipćani bili pod stresom i kada im je bilo veoma teško, oni su govorili: saj akl el aiš mur što znači "jesti hleb je gorko" u bukvalnom prevodu je zapravo značilo da je nezaposlenosti velika, a da su brak i hrana veoma skupi.

Egipatski hleb se pravio od ječma, prosa ili pšenice. Iako nisu uvek bili u kombinaciji, ponekad su dva ili sve tri žitarice korišćene u pravljenju hleba. Egipatski hleb je bio veoma jednostavan. Kvasac nije postojao u Egiptu sve do Srednjeg Kraljevstva, tako da je većina hlebova bila slična Rakaku, nakon tog perioda iako je postojao, kvasac nije bio popularan sve do doba Novog Kraljevstva, 16-ti vek p. n. e.

Egipćani su još 3000 godina pre nove ere lomili zrna pšenice uz pomoć kamena i dobijali brašno. U cilju stvaranja kaše, u brašno su dodavali vodu i mesili. Testanu masu su oblikovali i termički obrađivali putem sunčeve energije u pukotinama kamenih stena, zatim u kupolastim pećima ili direktno na površini zemlje. U drevnom Egiptu pekari su bili jedni od najbogatijih ljudi. Egipćani su smatrali hleb vezom između tela i duše, čoveka i boga, svako ko ga je poštovao i jeo nadao se životu posle smrti.

Ova vrsta hleba se pravila na sledeći način:

Sastojci:

500 g pšeničnog ili ječmenog brašna

1 kašika masinovog ulja

1/2 kašike kvasca

1 kašičica soli

300 ml mlake vode

Priprema:

Pomešajte brašno, ulje, so i kvasac u velikoj činiji. Napravite udubljenje u centru i uspite vodu. Postepeno mešajte brašno sa vodom dok ne dobijete mekano testo. Mesite rukom na dasci za mešanje 15 minuta. Prekrijte činiju čistom vlažnom krpom. Ostavite na toplom mestu 1,5-2 sata. Izvadite testo iz posude i još jednom ga dobro premesite još 3-4 minuta, a zatim isecite na 8 delova - jufki. Dasku za mešenje pospite brašnom i od svake jufke umesite krug debljine oko 5 mm, rukom ili oklagijom. Lepinje stavite na pleh posut brašnom i pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 220ºC, vremenski oko 8 do 10 minuta.

Testo su ravnavali na okrugloj ploči za pečenje, a hleb se pekao u zatvorenim pećima u obliku kupole, izgrađenim od crvenog blata donešenim sa Nila. U ovim pećima, toplota je kružila, a temperatura je bila ravnomerno raspoređena. Hleb se pekao ravnomerno, bio je ukusniji, a i samo pečenje je moglo da se kontroliše. U prvom veku pre nove ere u starom Egiptu je bilo oko 30 različitih vrsta hleba.

U testo za hleb je često, radi obogaćivanja ukusa, dodavan med, voće, orasi, susam, ulje, puter ili različito začinsko bilje odnosno specifični začini koji su svojstveni za to podneblje. Proizvodnja žita je u Egiptu bila tako dobro razvijena, da su ga izvozili u susedne zemlje čak i u vreme ratova. Zanimljiv podatak je da su u brašno često dospevala zrnca peska i šljunka, upala tokom mlevenja. Proučavanja mumija pokazala su kakve je pogubne posledice tako grub hleb ostavljao na zube Egipćana.

Pročitajte više >>                                                            << Vratite nazad

Antička kuhinja: Aiš - Hleb

U drevnom Egiptu je aiš reč koja označava hleb, ali i reč koja znači život.

Egipatski hleb se pravio od ječma, prosa ili pšenice. Iako nisu uvek bili u kombinaciji, ponekad su dva ili sve tri žitarice korišćene u pravljenju hleba. Egipatski hleb je bio veoma jednostavan. Kvasac nije postojao u Egiptu sve do Srednjeg Kraljevstva, tako da je većina hlebova bila slična Rakaku, nakon tog perioda iako je postojao, kvasac nije bio popularan sve do doba Novog Kraljevstva, 16-ti vek p. n. e.

Egipćani su još 3000 godina pre nove ere lomili zrna pšenice uz pomoć kamena i dobijali brašno. U cilju stvaranja kaše, u brašno su dodavali vodu i mesili. Testanu masu su oblikovali i termički obrađivali putem sunčeve energije u pukotinama kamenih stena, zatim u kupolastim pećima ili direktno na površini zemlje. U drevnom Egiptu pekari su bili jedni od najbogatijih ljudi. Egipćani su smatrali hleb vezom između tela i duše, čoveka i boga, svako ko ga je poštovao i jeo nadao se životu posle smrti.

Ova vrsta hleba se pravila na sledeći način:

Sastojci:

400 g brašna od ječma, prosa ili pšenice

1 šolja mlake vode

Priprema:

Stavite brašno u posudu u kojoj će se mešati testo, zatim polako dodajte šolju mlake vode. Dobro mešati dok se ne formira lepljiva masa (dodati vode ako je potrebno) i ostaviti da se testo digne oko trideset minuta, zatim od testa formirati neku vrstu okrugle pljosnate pogače i staviti u rernu da se peče. Ponekad su dodavani susam, med, bilje, ulje, jaja, voće, a ponekad i ostaci iseckanog mesa.

Testo su ravnavali na okrugloj ploči za pečenje, a hleb se pekao u zatvorenim pećima u obliku kupole, izgrađenim od crvenog blata donešenim sa Nila. U ovim pećima, toplota je kružila, a temperatura je bila ravnomerno raspoređena. Hleb se pekao ravnomerno, bio je ukusniji, a i samo pečenje je moglo da se kontroliše. U prvom veku pre nove ere u starom Egiptu je bilo oko 30 različitih vrsta hleba.

U testo za hleb je često, radi obogaćivanja ukusa, dodavan med, voće, orasi, susam, ulje, puter ili različito začinsko bilje odnosno specifični začini koji su svojstveni za to podneblje. Proizvodnja žita je u Egiptu bila tako dobro razvijena, da su ga izvozili u susedne zemlje čak i u vreme ratova. Zanimljiv podatak je da su u brašno često dospevala zrnca peska i šljunka, upala tokom mlevenja. Proučavanja mumija pokazala su kakve je pogubne posledice tako grub hleb ostavljao na zube Egipćana.

Pročitajte više >>                                                          << Vratite nazad

Antička kuhinja: Rakak - Beskvasni hleb ili lepinja

Egipatski hleb se pravio od ječma, prosa ili pšenice. Iako nisu uvek bili u kombinaciji, ponekad su dva ili sve tri žitarice korišćene u pravljenju hleba. Egipatski hleb je bio veoma jednostavan. Kvasac nije postojao u Egiptu sve do Srednjeg Kraljevstva, tako da je većina hlebova bila slična Rakaku, nakon tog perioda iako je postojao, kvasac nije bio popularan sve do doba Novog Kraljevstva, 16-ti vek p. n. e.

Egipćani su još 3000 godina pre nove ere lomili zrna pšenice uz pomoć kamena i dobijali brašno. U cilju stvaranja kaše, u brašno su dodavali vodu i mesili. Testanu masu su oblikovali i termički obrađivali putem sunčeve energije u pukotinama kamenih stena, zatim u kupolastim pećima ili direktno na površini zemlje. U drevnom Egiptu pekari su bili jedni od najbogatijih ljudi. Egipćani su smatrali hleb vezom između tela i duše, čoveka i boga, svako ko ga je poštovao i jeo nadao se životu posle smrti.

Ova vrsta hleba se pravila na sledeći način:

Sastojci:

400 g ječmenog ili pšeničnog brašna

200 ml mlake vode

Priprema:

Stavite brašno u posudu u kojoj će se mešati testo, zatim polako dodajte šolju vode. Brzo gnječite testo rukama tako da ga preklapate. Nakon 4-5 minuta gnječenja testo će se formirati u čvrstu loptu. Izvadite loptu od testa iz posude, stavite je na ravnu površinu i prerežite u 3 dela. Delove testa razvući u oblik i veličine palačinke i staviti da se peče. Ukupan proces pečenja ne bi trebalo da traje duže od 2 do 3 minuta, na vrhu testa bi trebalo da se stvaraju mehurići. Kada se to desi, okrenuti sva 3 testa na drugu stranu da se peku.

Testo su ravnavali na okrugloj ploči za pečenje, a hleb se pekao u zatvorenim pećima u obliku kupole, izgrađenim od crvenog blata donešenim sa Nila. U ovim pećima, toplota je kružila, a temperatura je bila ravnomerno raspoređena. Hleb se pekao ravnomerno, bio je ukusniji, a i samo pečenje je moglo da se kontroliše. U prvom veku pre nove ere u starom Egiptu je bilo oko 30 različitih vrsta hleba.

U testo za hleb je često, radi obogaćivanja ukusa, dodavan med, voće, orasi, susam, ulje, puter ili različito začinsko bilje odnosno specifični začini koji su svojstveni za to podneblje. Proizvodnja žita je u Egiptu bila tako dobro razvijena, da su ga izvozili u susedne zemlje čak i u vreme ratova. Zanimljiv podatak je da su u brašno često dospevala zrnca peska i šljunka, upala tokom mlevenja. Proučavanja mumija pokazala su kakve je pogubne posledice tako grub hleb ostavljao na zube Egipćana.

Pročitajte više >>                                                         << Vratite nazad