Antička kuhinja: ήτρια - Itria

Palačinke

Ova poslastica je bila veoma popularna u antičkoj Grčkoj. Oko pozorišta uvek se nalazio štand na kojem bi se pekle ove palačinke. Gledaoci bi kupovali i jeli ovu poslasticu tokom pauza između činova.

Sastojci:
200 g brašna
8 kašika meda
1 kašika semenki susama
1 kašika maslinovog ulja
200 ml vode

Priprema:
Brašno prosejte u jednu činiju, postepeno ulivati vodu i mešati da se ne rastvore grudvice. Dodajte, takođe postepeno, polovinu meda (4 kašike). Zagrejte tiganj, ubacite semenke i pržite dok ne dobiju lepu žutu boju. Tiganj namažite uljem, sipajte 1/4 smese u tiganj na način da od nje oblikujete okruglu palačinku. Pecite palačinku i sa druge strane dok ne požuti. Ponavljajte postupak dok ne potrošite svu smesu (ukupno 4 palačinke). Pečene palačinke stavite na poslužavnik, premažite preostalim medom, pospite semenkama i poslužite.






Palačinke su prvi prema pisanim podacima u ishrani koristili Antički Grci pod imenom Itria i služena je u pauzama pozorišnih predstava, preliv je bio od meda i posuto susamom. Rimljani su ih zvali prostim imenom Aliter Dulcia-nešto slatko. Osim slatkih u Rimu su se pravile i slane palačinke te su punjene mesom, ribom i sirom. Palačinke kakve danas znamo nastale su u ranom srednjem veku po padu Zapadnog Rimskog carstva. Po legendi smislio ih je kuvar pape Gelazija I kada je 2.januara 492.godine u Vatikan došlo toliko hodočasnika da je došlo do nestašice hrane, a u magacinu je preostalo jedino jaja i par džakova brašna. Poslastica je veoma brzo osvojila Evropu ali i osvajače iz severne Afrike-Mavare i Saracene koji su u kratkom vremenskom roku teritoriju Iberije odnosno Španije stavili pod svoju kontrolu i držali je narednih 400.godina. Naziv palačinka kakav danas poznajemo su upravo Mavari dali - palacsinta u bukvalnom prevodu - ploča.

Maslinovo ulje se dobija ceđenjem plodova masline i ima široku upotrebu počev od kulinarstva, kozmetike i medicine do hrišćanske tradicije u kojoj se koristi u obredima bogosluženja. Veoma je cenjeno kao dijetetski proizvod zbog visokog sadržaja nezasićenih masnih kiselina i polifenola. Prisutnost vitamina E i drugih sastojaka, uz odličnu kompoziciju nezasićenih masnih kiselina, razlog je preporuke tog ulja kao glavnog izvora masti u svakodnevnoj prehrani. Blagotvorno dejstvo maslinovog ulja na ljudski organizam poznato je kako u narodnoj, tako i u stručnoj medicini. Koristi se kao lek protiv opekotina, za čišćenje organizma, protiv crevnih i želudačnih upala, kao sredstvo za uništavanje različitih vrsta bakterija. Dobro je za srce i krvne sudove, a ima i veoma važnu ulogu u ublažavanju bolova od reumatoidnog artritisa. Antioksidansi i zdrave masne kiseline u njegovom sastavu snižavaju loš (LDL) holesterol. Maslinovo ulje je čest sastojak kozmetičkih preparata, posebno onih koji se koriste za suvu, oštećenu kožu, kožu koja je podložna ekcemima, kao i preparata za sunčanje. Savetuje se njegova upotreba u kućnoj radinosti za izradu maski za lice, kosu i telo. Osnovni je sastojak mediteranske kuhinje, posebno hladno ceđeno kao dodatak raznim salatama. Osim dokazane lekovite i hranljive, priznaje mu se i veoma moćna afrodizijačka uloga. Na tržištu se proizvodi u tri nivoa kvaliteta - rafinirano, devičansko i ekstra devičansko.

Pročitajte više >>                                                                         << Vratite nazad

Palačinke Itria napravljene po receptu sa ovog posta bile su deo završnog rada učenika I godine Ekonomsko-trgovinske škole iz Bečeja pod pokroviteljstvom profesorice Ivane Jankov, probajte i vi da napravite, malo truda za dobru antičku poslasticu.