Antička kuhinja: Patina de persicis - Desert od breskvi

Rimska tradicionalna kuhinja I vek p.n.e.

Sastojci:
4 kg zrelih breskvi
20 zrna krupnije mlevenog bibera
3 kašike vinskog sirćeta
1 vezica sitno naseckanog svežeg peršuna
1 kašičica sveže nane, sitno seckano
2 lista usitnjenog suvog lovora
2 kašičice mlevenog kima
4 kašike meda
1 kašičica liqumena

Priprema:
Breskve oguliti, izvaditi koštice i narezati na sitnije komade. Od ostalih sastojaka napraviti smesu i njime začiniti breskve. Pre posluživanja pustiti da odstoji na hladnom mestu.

Recept je rekonstrukcija prema pisanim fragmentima nađenim u Ulterior Korduba (Kordoba).





Breskva, praska ili šeftelija, (latinski: Prunus persica ili Malum persicum) je drvo iz familije ruža (Rosaceae) iz potporodice - Prunoideae, reda šljiva (prunus) koja rađa istoimene plodove. Potiče iz srednje Azije (na šta ukazuje i njen naziv na latinskom, od koga je i izveden srpski naziv). U našim krajevima su se breskve dugo vremena zvale praske, od krivo izgovorenog latinskog persicum, jer su se zvale malum persicum-persijske jabuke.
Breskve su osvežavajuće voće jer sadrže 87–90% tečnosti, 9-11 % ugljenhidrata i vrlo male količine belančevina i masti. Energetska vrednost je samo 40-tak kalorija na 100 grama, pa ih zbog toga ubrajamo u niskokalorično voće – idealno za dijetu. Od vitamina sadrži najviše beta-karotena i vitamina C. Od minerala u breskvi ima najviše kalijuma, fosfora, magnezijuma i kalcijuma. Među retkim je voćem koje sadrži selen. Za razliku od breskve, njena sorta nektarina ima manje vitamina C, ali više beta-karotena i veću kalorijsku vrednost. Lekoviti delovi biljke su plod, cvet i list. Važno je naglasiti da je odnos kalijuma i natrijuma sedam naprema jedan, zbog čega su ove aromatične i sočne voćke korisne onima koji imaju problema sa oticanjem. Dobre su i protiv malokrvnosti, za crevna oboljenja i smanjenje žučne kese. Takođe može pomoći pri smirenju živaca i uopšte za rad probavnih organa. Poznata su i lekovita svojstva sokova, sirupa i čajeva od breskve. Sok od breskve preporučuje se onima sa srčanom aritmijom, smanjenim lučenjem želudačne kiseline, osetljivim nervnim sistemom, kao i za čišćenje organizma. Breskve i njihov sok ne preporučuju se dijabetičarima i alergičnim osobama.





Iako je latinski naziv povezuje sa Persijom, breskva je pronađena u Kini gde je bila sastavni deo prvih dana kineske kulture. U tekstovima, breskva se pri put javlja u jednom spisu iz 10. veka pre nove ere, gde se spominje kao omiljeno jelo kineskog cara. One su takođe bile simbol besmrtnosti i dugog života. U Evropu je donosi Aleksandar Makedonski sa osvajanjem Persije. Grčka i Persija počele su s uzgojem breskvi 300 g.p.n.e., dok su Rimljani preneli njen uzgoj na celu Evropu. U srednjem veku, breskva se prenosi u Zapadnu Aziju. Na američki kontinent je donose španski osvajači u 16. veku.


Pročitajte više >>                                                               << Vratite nazad